Jedan od razloga zašto savremeni čovek oseća prazninu, koja ga muči jeste i zato što predugo nosi masku (jungovski rečeno, previše je u Personi) i time obesmišljava svet oko sebe i život kao takav. Persona je javna ličnost, maska koju nosimo u javnosti da bismo održali određenu sliku o nama: maska srećno udate žene, zadovoljnog oca, ostvarenog umetnika, autoritativnog šefa i sl.
Kako se razvija opažanje sebe kao bezvrednog, koji su to najčešći porodični uslovi ikoji su koraci promene?
Srce je jedan od glavnih organa našeg tela, vitalni organ, zadužen za život. Dakle, kao da nešto zaista ugrožava vaš život i toliko je jako da preti da vas zbriše i preti vam vašim ličnim nestankom. Šta toliko ugrožava vašu egzistenciju i šta je toliki kamen spoticanja? Očigledno se radi o nečemu vrlo preplavljujućem i nečemu što nikako ne možete da podnesete…
S obzirom da su ljubavne veze jedni od najintenzivnijih i najinitimnijih relacija u koje ulazimo tokom života i gde se pokazuje šta jesmo, a šta nismo, odlučila sam da predstavim seriju tekstova u konceptu KLJUČ. Ključ je simbol otvaranja, najčešće vrata, a vrata koja otvaramo mogu biti vrata nečeg dobrog, prijatnog, isceljujućeg i poželjnog po nas, ali i vrata (samo)destruktivnog, mračnog, zavodljivog... Ne otvarate baš ta vrata sasvim slučajno. Vaš partner je neka vrsta vašeg ogledala i onoga što vi jeste, vaš opozit bez koga ne biste saznali vašu suštinu. Predstaviću neka naša viđenja sebe (na osnovu svoje psihološke prakse, znanja i istraživanja u psihologiji) i to kako se ona ogledaju u našim izborima. Ključ je u tvojoj ruci, koja vrata ćeš otključati i zašto? Prvi ključ je ključ bezvrednosti.
Život nije ''Go with the flow'' jer zapitajte se šta želite…da budete učesnik života ili posmatrač?
Zašto smo usamljeni i koje vrste usamljenosti nam se javljaju? Fenomen usamljenik u gomili i usamljenik u kulturi u kojoj živi.
Andjelija Simic 