Samopovređuju se mnogi ljudi na različite načine...ostajući u nefunkcionalnim vezama, uzimajući narkotike, gaseći opuške na svom telu, prejedajući se, češući se do krvi, bockajući ili seckajući svoje telo i praveći mu rane žiletima, noževima i raznim drugim predmetima. Samopovređivanje je kao zavisnost, svuda je oko nas, u različitim formama i predstavlja odraz adaptacije osobe na trenutnu životnu situaciju.
Koliki stepen emaptije je konstruktivan za nas i gde prestaje empatije, a počinje samodestrukcija?
Andjelija Simic 