Najtraženiji kurs na svet je o tome kako biti srećan, što govori o gorućoj potrebi ljudi da je dosegnu. Šta nam je potrebno za sreću? Novac ili nešto drugo?
Krajnji produkt procesa ndividuacije ličnosti jeste formiranje identiteta. Kada je proces individuacije na dobrom putu ili kada uspešno prolazimo kroz njega, nemamo problem da definišemo ko smo, šta želimo, da se povežemo sa drugima, da iskomunciramo svoje potrebe, da imamo predstavu šta je naša životna misija i generalno se kroz život suočavamo sa manje anksioznosti, sumnjičavosti, možemo uspešnije da stanemo iza sebe.
Život nije ''Go with the flow'' jer zapitajte se šta želite…da budete učesnik života ili posmatrač?
Samopovređuju se mnogi ljudi na različite načine...ostajući u nefunkcionalnim vezama, uzimajući narkotike, gaseći opuške na svom telu, prejedajući se, češući se do krvi, bockajući ili seckajući svoje telo i praveći mu rane žiletima, noževima i raznim drugim predmetima. Samopovređivanje je kao zavisnost, svuda je oko nas, u različitim formama i predstavlja odraz adaptacije osobe na trenutnu životnu situaciju.
Kada imate granice i znate ko ste, ljubav postaje punija i svet je drugačiji oko vas. Samo jedna stvar koja se promeni u našem psihološkom polju,vodi do velikih promena u našim životima. Gotovo krucijalnih i transformacionih. Ako kažemo DA na sve, šta je onda ono što zaista želim i kakav se predstavljam ljudima oko sebe? Razmislite i možda još bolje…probajte da kažete nekada i NE. Isceljujuće je.
Profesija muzičara jedna je od najstresnijih profesija, pre svega jer se uvek nalazite u stalnom pritisku da postižete, da stvarate, a istovremeno se brinete o različitim tehničkim stvarima, odnosno, težite da se održite na površini, sa radnim vremenom koje nije suštinski prilagođeno čoveku, uz veliki umor, icrpljenost, energetsko pražnjenje i nemogućnost da planriate vreme niti vašu budućnost. Takođe, stalna borba za priznanjem i često njegov nedostatak vas uvodi u stanje depresivnosti i očajanja i na neki način održava. Perfekcionizam kod muzičara je izražen čak deset puta više nego kod prosečne populacije,upravo iz te želje da se bude voljen i da se popravi onaj deo sebe koji je ranjen i povređen.
Kako sve možemo reći ne i zašto je to važno?
Imati trideset znači konačno biti siguran u sebe. Živeti život po svojoj meri i kreaciji, živeti u skladu sa onim što jesi, bez lažnih prijatelja, partnera i bez činjenja stvari koje ti ne odgovaraju, pa maker to bili i odlasci na piće.
Andjelija Simic 