Toksični odnosi su bolni, ali najčešće iskustva koja otvaraju oči. Zašto je dobro to što nam se desilo i kakvev uvide možemo da očekujemo za dalji život?
Što je odnos bio toksičniji, sa narcisoidnom ili sociopatskom strukturom ličnosti, ostavljen bez razrešenja, zahvalnosti, sa elementima psihičkog i/ili fizičkog zlostavljanja, ovo pitanje sve više muči osobu i po mom psihološkom iskustvu, vodi je samo u sve viši nivo depresivnosti.
Tretman ćutanjem u toksičnim vezama je najmoćnije oružje urušavanja nečijeg identiteta i suptilne kontrole. Šta nam poručuje ovo i kako se izboriti sa tim u toksičnom odnosu?
Kako odrastanja sa narcističkim roditeljem dalje utiče na naš život?
Andjelija Simic 