Dosta puta u radu sa klijentkinjama čujem da su svesno biraju emocionalno nedostupne partnere jer sa njima doživljavaju magičnost. Ili..kad nema magije, onda nema ni odnosa. Pitam se šta je to magija za kojom tragamo i da li ona možeda bude konstantna u nekom odnosu?
Toksični odnosi su bolni, ali najčešće iskustva koja otvaraju oči. Zašto je dobro to što nam se desilo i kakvev uvide možemo da očekujemo za dalji život?
Istraživanja pokazuju da neke ljubavne veze mogu imati u potpunosti adiktivni karakter kao i kada je u pitanju alkohol ili bilo koja vrsta droge. I suština nije u samoj supstanci, već u osobi koja je zavisnik. U njenim mehanizmima po kojima se vezuje i posmatra svet. Zavisnici najćešće imaju doživljaj nekompletnosti, praznine, očaja, tuge i veruju da je ''lek'' za to u nečemu van njih, umesto u njima. Zbog toga se vezuju za dostupne supstance. Ili nekada i osobe.
Šta učiniti kada nisu u saglasju vaš um i vaše srce?
Kako se ponašate u vezama i želite li da spasete vašeg partnera?
Što je odnos bio toksičniji, sa narcisoidnom ili sociopatskom strukturom ličnosti, ostavljen bez razrešenja, zahvalnosti, sa elementima psihičkog i/ili fizičkog zlostavljanja, ovo pitanje sve više muči osobu i po mom psihološkom iskustvu, vodi je samo u sve viši nivo depresivnosti.
Koji su znaci da sa vašim prijateljem/prijateljicom imate nešto više od prijateljstva?
Zašto ne možemo da prebolimo neke partnere? Šta su mogući razlozi?
