‘’Naša mašta je odgovorna za ljubav, a ne druga osoba”

Marsel Prust

Jednom sam čula u nekoj diskusiji ”Srce muškarca je stvoreno za dve žene”.  Ta izjava mi se urezala u pamćenje i dala povod za razmišljanje toliko da se nisam setila da pitam, šta se pod tim podrazumeva? Dve žene u životu, dve žene u isto vreme, dve različite vrste ljubavi…Samo mi je to ostalo da zvoni, mnogo godina kasnije dok nisam počela aktivno da se bavim psihološkim radom i na drugačiji način da posmatram svet oko sebe.

Tako posmatrajući svet, primećujem sve više emocionalno nezadovoljnih osoba, osoba u brakovima ili vezama sa intenzivnim žudnjama prema nekim drugima ženama ili muškarcima…Znam da će neki od njih i čitati ove redove, možda neće ništa preduzeti, ali možda će se bar zamiliti nad onim što rade. Život nije baš toliko dug koliko nam se čini.

Današnji koncept veza je baziran na monogamiji trenutka. Treba da volimo jednu osobu u tom trenutku, da se njoj u potpunosti posvetimo i to je jedan od preduslova stabilnog odnosa. Na ovaj način posmatrajući, stvari deluju vrlo jednostavno, kada bismo zaista mogli da tako efikasno upravljamo šta ćemo u kom trenutku prema kome osetiti. Realnost govori da se vrlo često dok smo u vezi sa jednom osobom dešava da u naš život uđe još jedna osoba i stavi nas pred dilemu kako se ponašati?  I da li je moje ponašanje prevara?

Definisati prevaru nije baš jednostavna stvar. Većina nas na reč prevara, asocira našeg partnera ili partnerku u seksu sa trećom osobom. Međutim, činjenica je da se mnogi ljudski odnosi ne završavaju seksualnim odnosom ( ili ne dolazi do njega tako brzo, kako je opšte uvreženo mišljenje). Šta ćemo sa intenzivnim dopisivanjem, intenzivnim seksualnim dopisivanjem (iako je osoba npr.na drugom kraju sveta), sa intenzivnim bliskim odnosom sa nekom drugom osobom koji nije partner/ka, sa kupovinom seksualnih usluga, gledanjem porno sadržaja… ‘‘Dovoljan je jedan gutljaj mora, da se zna kakvog je ukusa more‘‘  (Solženjicin). Ili ne…?

Prema čuvenoj terapeutkinji Ester Perel, da bi se nešto nazvalo prevarom mora da ima tri važna elementa: tajnost, seksualnu alhemiju i emocionalnu privrženost. Čak mislim da je element tajnosti, možda i jedan od najbitnijih. Kada postoji emocionalna privrženost i seksualna privlačnost, a kada se javno ukaže na to u nekoj vezi, stvari postaju jasnije i ukazuju na spremnost i okrenutost ka postojećem odnosu. Tajnost predstavlja dodatni začin i daje neku vrstu ‘‘ekskluziviteta‘‘ samom odnosu. Ne poričem da nekada zaista možemo sresti prilično fascinantne ljude dok smo u vezi sa nekim drugim, ali pre no što preduzmemo korake koji nas nekada mogu odvesti u nepovratne odluke, možemo za tren stati i sami sa sobom razjasniti kako i zašto smo tu gde jesmo. Nije svaka prevara ista i nije svaki izazov u vezi u vidu druge osobe izazov na koji moramo da odgovorimo. Ali je u redu otkriti zašto nam se dešava.

Ukoliko vaše ponašanje ima ispunjena prethodna tri elementa, mogli bismo ga nazvati prevarom. Međutim, to je samo jedna od odrednica,od suštinskog značaja za vas je kako vi gledate i definišete prevaru i tu bi bilo dobro da zaista budete iskreni. Kada kažem iskreni, mislim na to da li biste prevaru isto definisali ukoliko biste i vi bili sa druge strane? Lako je kriviti partnera, ali je važno znati kakva je i naša uloga u svemu i koliko smo zaista objektivni?

Da li je moguće voleti dve osobe u isto vreme? Zavisi od toga kako vi definišete ljubav, ali ako se oslonimo na prethodne kriterijume, a koji su bitni i da bi jedna veza zaista bila funkcionalna, a to je seksualna privlačnost i emocionalna privrženost i posvećnost, pitamo se kako je to moguće gajiti u isto vreme prema dve osobe? Ponovo bih se osvrnula na komponentu tajnosti. Iako najčešće osobe to ne primećuju u tom trenutku dok su uključeni u odnos sa dve osobe, ona igra prilično veliku ulogu. Tajnost nekog odnosa doprinosi jačanju strasti i jačanju želje prema toj osobi. Činjenica da nam neko nije dostupan stalno i da moramo dobro da se isplaniramo da mislimo o susretu sa nekim,pojačava seksualnu alhemiju i čini nam se da nas nešto stalno i uporno vuče ka toj osobi, da tu postoji još nešto mistično što treba da spoznamo, da otkrijemo. Psihološki rečeno, vuče nas ”neistražen” i ”nezavršen posao” (nedovršeni geštalt). Celina nije dovršena, maštamo o zajedničkom životu i sve je tako idealno.

S druge strane, ljubav zahteva posvećenost, privrženost i komponenta strasti ne mora biti toliko izražena, što čini teren poznatim, već viđenim, ponekad i dosadnim. To je naša supruga, ili suprug, dugogodišnja veza, znamo šta da očekujemo i kako, ustaljen je tok i ritam, dok s druge strane, imamo nekoga novog sa kim postoji mogućnost da još nešto saznamo ili doživimo. I praktično mi na izvestan način gajimo prijatna osećanja ka obe strane. Psihološki rečeno-pocepani smo iznutra, rastrzani i ne možemo da sagledamo celinu. Ako zaronimo dublje, bilo bi dobro zapitati zašto dolazi do ovog psihičkog cepanja? Od čega se to branimo? Da li nam je zapravo teško da budemo bliski sa nekim, pa zapravo delimo svoje resurse na dve osobe? Kod jednog broja ljudi, pokazuje se da ova izdeljenost zapravo predstavlja isključivu usmerenost na sebe i nemogućnost da se dovoljno empatiše sa drugim niti veže sa drugu osobu i istraje u tome. Kad da nedostaje nešto što se naziva objektna konstantnost o kojoj sam već pisala i vrlo često se javlja kod ličnosti koje ima narcisoidne karakteristike.

S druge strane, realnost često pokaže da kada bismo imali priliku da sa tim nekim ko nije naš zvanični partner-ka opstajemo i živimo u svakodnevnom svetu, dolazi do poteškoća i nemogućnosti zajedničkog opstanka. Magija nestaje (naravno, ne uvek, to zavisi od razloga zašto tragamo za nekim drugim izvan veze, ali govorim konkretno o ovoj vrsti dilemi).  Takođe, zaglavljenost u dva odnosa, može nekada značiti i izvesne probleme u jednom odnosu, jednu krizu, zanemarivanje, uz postojanje privrženosti, ali  u kome osoba ne može nikako da realizuje svoje psihološke potrebe i shodno tome druga osoba ponudi to zadovoljenje, koje sada utiče na tu rascepljenost.

Očigledno je da nismo baš monogamni onoliko koliko mislimo i da osećanja nisu uvek tako crno bela, ali kao i ostalim konfliktima, važno je definisati šta želimo i šta zaista dobijamo od nekoga, kakav odnos nam je potreban. Da, možemo da imamo i različite vrste ljubavi i nežnosti, ali koliko je to nešto bez čega ne možemo i kako to utiče na naš odnos sa drugim partnerom. ”Sedenje na dve stolice”, u bilo kom smislu, utiče da nemate ni jedan celovit odnos zapravo i da nigde niste u potpunosti vi, vi. Koliko to zaista želite?

Ništa nam se ne dešava slučajno. Naše nesvesno ili neke duboko zakopane potrebe izaći će u nekom trenutku u realnost i u vidu projekcije će se vezati za drugu osobu sa kojom ćemo oformiti nekakvu vrstu odnosa. Ipak, koji god razlozi prevare bili i kakva god ona bila, razlog se nalazi u nama I našem odnosu sa sobom, a onda i odnosu koji u skladu sa tim gradimo sa drugima.

Ne varaju samo ljudi koji su nezadovoljni svojim vezama i brakovima. Varati možemo i jer ponovno odigravamo nesvesnu identifikaciju sa roditeljma, koji su možda sami počinili prevaru ili se na maničan način braniti od ogromnog osećanja depresije i praznine, kao i napadati sebe kroz potencijalno sabotiranje stabilne veze, kao vrsta određenog skripta koji nosimo. Varati možemo jer smo u dubokoj egzistencijalnoj krizi smisla života. I prevara najčešće predstavlja više od samog seksualnog odnosa…Ona ukazuje na odnos ka sebi, ka životu, ka poštovanju sebe i životnih vrednosti uopšte.